Jugokoncert

Sreda 22. april u 20.00
Jugoslovensko dramsko pozorište
JOŽEF NAĐ: ŠOBOGENZO 
Autor i reditelj: Jožef Nađ
Ples: Jožef Nađ i Sesil Loaje
Kontrabas: Žoel Leandr
Duvački instrumenti i udaraljke: Akoš Šelevenji

Jožef Nađ je rođen u Kanjiži 1957. godine. Osnovnu školu je završio u svom rodnom gradu, a Srednju likovnu školu u Novom Sadu. Kasnije uči etnografiju i muziku u Budimpešti, gde ga Andraš Kečkeš uvodi u svet pantomime. Odavde putuje za Pariz, gde prvo uči kod Marsela Marsoa, a zatim kod drugog velikana, Etjena Dekroa. Paralelno se upoznaje sa raznim dalekoistočnim borilačkim veštinama, sa akrobacijom, modernim plesom, sa bhuttó i kontakt plesom. Godine 1987. ima premijeru svoje prve samostalne produkcije Pekinška patka, sa kojom odmah osvaja svet. Jožefa Nađa već posle prvih predstava na Zapadu slave kao originalnog autora srednjeevropskog kulturnog kruga. Nađ svoju umetnost pre svega crpi iz svojeg detinjstva, iz regije okoline Kanjiže. Ritualnost njegovih predstava formira se nakon dužih improvizacija, prefinjena likovnost komada izrasta iz lirske poetike lične vizije. Izrazita vizualnost njegovih komada ima duboku vezu sa muzikom, koju on koristi, kada je moguće, kao živu muziku na bini. Predstava Smrt upravnika (koautori Kodolanji Đula i Sabadoš Đerđ) bila je novi korak u domenu muzičkog teatra novije evropske kulture. Više puta sarađuje sa važnim savremenim kompozitorima i muzičarima: Đerđ Sabadoš, Kovač Tikmajer Ištvan, Dreš Mihalj, Vladimir Tarasov, Endrju Siril, Mezei Silard, Akoš Selevenji... Pozorište Jožefa Nađa govori jednim autentičnim ravničarskim pozorišnim jezikom na svetskom nivou.
Godine 2001. Jožef Nađ dobija glavnu evropsku pozorišnu nagradu: Grand prix Taormina. Ovu nagradu pre njega osvajali su takvi velikani kao što su Piter Bruk, Arijana Mnuškin, Đorđo Streler, Hajner Miler... Pre ovog pozorišnog „Oskara”, Nađ je dobio nagrade BITEF-a, Festivala u Avinjonu, Hamburgu, Ćividaleu, Perigou, Zlatnu Masku Moskve za najbolju stranu predstavu. Nađova predstava Woyzeck, koju je naša publika mogla videti 1996. u Kanjiži i Beogradu, dobitnik je Grand Prix Zlatna Maska u Rusiji za najbolju inostranu predstavu u Rusiji u 2002. godini. Ovu veliku evropsku nagradu teatar Jožefa Nađa je prethodno osvojio 2000. godine za predstavu Čuvari sna.
Nacionalni koreografski centar u Orleanu pod vođstvom Jožefa Nađa (od 1995) s pravom uživa reputaciju jednog od najboljih savremenih teatara. U decembru 2001. Jožef Nađ je dobio orden Viteza kulture od Vlade Republike Francuske, a kritika mu je iste godine dodelila nagra za najbolju predstavu, za predstavu Filozofi i za duo sa Dominikom Mersijem.
Godine 2002. Nađ slavi jubilej – 15 godina rada. Za ovo, relativno kratko vreme, između ostalog rođene su sledeće važne predstave: Pekinška patka, Sedam koža nosoroga, Commedia Tempio, Smrt upravnika, Woyzeck, Orfejeva lestvica, Anatomija zveri, Habakukk kommentari, Vetar u džaku, Repli du Temps, Čuvari, Posle ponoći, Filozofi...
Godine 2004. završio je svoj treći celovečernji komad, Eden, u rodnom gradu, Kanjiži. Ovom predstavom otvoren je BITEF, gde dobija nagradu za najbolju režiju. Posle BITEF-a predstava je krenula na turneju po Srednjoj Evropi.
I dalje se aktivno bavi grafikom, ilustrator je knjiga Rolana Barta i Milana Kundere.
Godine 2006. bio je kodirektor Festivala u Avinjonu.
Od 2007. radi i u rodnoj Kanjiži, pri Regionalnom kreativnom ateljeu Jožef Nađ.

Sho-bo-gen-zo
/Vidoviti putevi/

Jožef Nađ/Nagy József – ples
Sesil Loje/Cecile Loyer – ples
Žoel Leandr/Joelle Leandre - kontrabas
Akoš Selevenji/Szelevényi Ákos - duvački i udarački instrumenti

Majstor svetla: Laslo Dobo/Dobó László

Komad Sho-bo-gen-zo ima za osnovu istoimeno delo starog japanskog zen majstora Dogena (1200-1253).

Komad govori o naporima čoveka da usaglasi različita vremena svih bića u jednu Istinitu Harmoniju.

Jožefa Nađa inspirisala je velika tajna dalekoistočnog mudraca.

Sho-bo-gen-zo Zuimonki („Blago istinske Dharme”) je klasična zbirka govora zen majstora Dogena. Njegove reči pozivaju čuveka da teži ka spoznaji istine.

Sho-bo-gen-zo nije logična knjiga. Nije ni alogična. Ona je preko je svake logike.
„Ceo univerzum je san.” (38. pogl.: Musu-secumu).
 
Značenje naslova Sho-bo-gen-zo
Sho: pravi, istiniti, najveći, apsolutni
Bo: dharma, stalnost, bezvremenost, besmrtnost, univerzalnost, nepomična istina
Gen: oko, osnovna tačka, primordialna misao
Zo: magacin, trezor

PREMIJERA:
11.  IX 2008, Kanjiža,  Dom umetnosti u 20.00

Izvođenja:
2008.
septembar: Kanjiža, Ljubljana, Pečuj,

2009.
april: Beograd, Zagreb, Novi Sad
maj: Poljska
juli: Segedin, Rijeka
           
Producent:

Regionalni  Kreativni  Atelje „Jožef Nađ“, Kanjiža
Nagy József Regionális Kreatív Műhely, Magyarkanizsa
Regional Creative Atelier Josef Nadj, Kanjiža

Koproducenti:
JUGOKONCERT
Pečuj 2010 – Mađarska kulturna prestonica Evrope,
Kanjiški Krug

Predstave i performansi Jožefa Nađa:

Canard pékinois/Pekinška patka – Théâtre de la Bastille, Pariz, mart 1987.
Sept peaux de rhinocéros/Sedma koža nosoroga –  Orlean, 24. novembar 1988.
La mort de l'Empereur/Smrt imperatora – Brest, novembar 1989.
Comedia tempio/Komedija vremena – Orlean, novembar 1990.
Les échelles d'Orphée/Orfejeve lestve – Orlean, 19. juni 1992.
Tractatus bestial (film sa Janošom Kende) – 1993.
L'anatomie du fauve/Anatomija zveri – Orlean, 1994.
Woyzeck – Théâtre National de Bretagne, Ren, mart 1994.
Le Cri du Caméléon/Krik kameleona – Kompanija cirkusa L’Anomalie, Pariz, 1995.
Les commentaires d'Habacuc/Komentari Habakuka – Festival d’Avignon, 1996.
Le vent dans le sac/Vetar u džaku – Lausanne, 2. decembar 1997.
Petit Psaume du matin/Mali prepodnevni psalm (sa Dominikom Mersijem) – Festival d’Avignon, juli 1999.
Les veilleurs/Čuvari – Théâtre de la Ville, Pariz, 1. oktobar 1999.
Le temps du repli/Vreme skrivanja – Orlean, 26. novembar 1999.
Les philosophes/Filozofi – Kan, 6. decembar 2001.
Journal d’un inconnu/Dnevnik jednog nepoznatog – Venecija, 6. juni 2002.
Posle ponoći/After Midnight – Kanjiža, septembar 2002.
Balthus – sa Yosi Oida i Jan Babiée – Lozana, maj 2003.
Raj/Eden – Avr, jun 2003/Kanjiža, septembar 2004.
Poslednji pejsaž/Last Landscape – Avinjon, juli 2005.
Asobu – Avinjon, 2006.
Passo doble – Avinjon, 2006.
Pejzaž posle bitke – 2007.
Međučin/Entre acte – Kanjiža/Orlean, 2007/8.
Sho-bo-gen-zo – Kanjiža, 2008.
Etc.Etc. – 2009.
Vrane – 2009.